BRUTALNO ISKRENA ISPOVEST: Gastarbajteri u Srbiji razbacuju se parama, a preko žive pasjim životom!
Našoj redakciji javio se penzioner koji se pre desetak dana vratio sa putovanja po Evropi,a koje je trajalo oko 2 meseca. Naš sagovornik je inače iz jednog sela u Opštini Petrovac na Mlavi i želeo je da ostane anoniman. Inspiraciju i ideju da nam se javi i ispriča ono što želi, kaže našao je u tome što želi da otvori oči mladima koji žele da napuste Srbiju. Kako kaže sva familija mu je još odavno otišla u inostranstvo. Neki su u Austriji,neki u Nemačkoj a neki u Švajcarskoj.
Gospodin Rade Ž. je radio u državnoj ustanovi i stekao penziju nakon 40 godina radnog staža. Dok je radio nikada nije imao vremena da ide u posetu kod svojih rođaka iako su ga oni stalno zvali. Viđao ih je obično oko zimskih praznika i u toku njihovih letnjih godišnjih odmora kada bi oni dolazili u Srbiju. Uvek se divio kako su lepo obučeni,kako kada uđu u market ne obraćaju pažnju na cene,već kupuju sve ono što im treba bez obzira da li je na sniženju ili ne. Osećao se u njihovom društvu često posramljeno,kada god bi ih sreo pozivali su ga na piće i ručak u restoran i naručivali hranu i piće u više navrata i plaćali račune koji su često iznosili pola Radetove plate. Njega je bilo stid što on nikada nije mogao da se ponudi da plati račun. Nije im kaže zavideo ni na čemu,sam je izabrao da živi u svojoj zemlji i da je hteo mogao je da se preseli u inostranstvo. Samo mu je kaže uvek bilo veoma fascinantno kako su uvek imali mnogo novca,kako troše nemilice,voze dobra auta,kuće i dvorišta su im kao iz filma. Letuju na najskupljim letovalištima i svake godine imaju dovoljno novca za banju. Rade je jedva krpio kraj sa krajem,ali je bio srećan čovek . Ima dvoje divne dece,oboje su završili fakultet i porodični su ljudi. Ima 4 unučeta i za njih živi. Svi su mu zdravi i to mu je kaže najveće bogatstvo. Rade je pre 2 godine otišao u penziju. Familija ga često zvala da ih poseti pošto više nema nikakvih radnih obaveza. Rade i njegova supruga su odlučili da odu na ovo duže putovanje. Spakovali su svoje kofere i krenuli prvo u Nemačku kod Radetove sestre i zeta,a zatim u Švajcarsku kod Radetovog brata i snaje,putovanje su završili sa posetom svojih kumova u Austriji.
Kaže nam Rade : „Ljudi moji veće bede i većeg jada video nisam nikad u svom do sadašnjem životu“. Kada smo ga pitali kako to. On je počeo da objašnjava. Moja sestra koja ima tri kuće u dvorištu,u selu u kom se udala u Nemačkoj živi u dvosobnom stanu sa mužem,sinom,snajom i unukom. Supruga i ja smo spavali kod njihove komšike jer u njihov stanu mesta nije bilo. Stan im je neokrečen,zidovi se žute,a stvari po stanu su jedva u funkciji. Onoliko lepote u dvorištu u selu da se narod divi a žive kao sirotinja. Nisam mogao da verujem šta vidim.
Kod brata i snaje u Švajcarskoj stan je dosta drugačiji. Oni imaju tri sobe a žive sami. Nameštaj im je u očuvanom stanju ali u frižideru tri vrste salama za pse i mačke a kućnog ljubimca nemaju. Zamrzivač radi,a prazan je. Peškiri i krpe za suđe kao da koštaju 1000 evra komad. Jedan peškir i jedna krpa koristili su se dve nedelje koliko smo mi bili tamo. Veš nas niko nije ponudio da operemo,a koliko smo videli snaja pere čarape i donji veš na ruke i suši na hladan radijator. Primetili smo da mnogo šparaju,svetla gase često,malte ne u mraku sedimo i razgovaramo. I oni kući u selu ne znaju šta nemaju. Sve sija i blješti od bogatstva. U čudu smo se našli žena i ja kad smo videli koliko se njihov život u Srbiji na dve,tri nedelje razlikuje od onog života u Švajcarskoj.
Kod kumova ništa bolje nije. Kum,kuma i dva sina žive u trosobnom stanu. Onakav stan ovde kod nas nikada nisam video. Plafon je od poda daleko jedno 5 metara,po zidovima rupe,a tuš kabina u sred kuhinje. Wc koriste u hodniku zgrade sa svim stanarima koji žive na tom spratu. Žena i ja smo ostali u šoku. Od svog onog sjaja i bogatstva nigde ni traga. Od garderobe koju nose kad dođu ovde ni traga. Izbledele,iznošene stare stvari na njima ma da ne prepoznaš ljude.
Vratismo se žena i ja našoj skromnoj kući i mogu da vam kažem da smo mi tek sad shvatili koliko smo srećni ljudi i koliko bogatstvo imamo i koliko gospodski mi živimo. Imamo decu i unučiće žive i zdrave i mi smo hvala Bogu zdravi šta nam više treba. Imamo normalne uslove za život,da pojedemo i popijemo uvek imamo šta.
Mi smo i leti i zimi i u Srbiji i u Nemačkoj i u Švajcarskoj i u Austriji isti,ovakvi kakvi smo. Ne idemo na skupa letovanja ,zadovoljni smo letovanjem kraj Dunava u Golupcu. Nemamo skup i nov auto,ali peške ne idemo. Živimo u svojoj zemlji sa svojim ljudima. Kuća koju smo stekli naša je.
Nek omladina razmisli dobro kad spakuje kofer i krene u tuđinu,nije sve baš tako kako izgleda kaže Rade. Ova današnja deca koja imaju fakultete mogu tamo mnogo lepo da žive i njih razumem kad krenu u potrazi za boljim životom,ali oni sa osnovnom školom neka se zapitaju dva puta. Ima tamo naše dece školovane koja su na dobrim funkcijama,oni tamo žive raskalašno ali ovde retko kad dođu jednom ili ni jednom godišnje. To je za mene pasji život,ovde gospodin deset i petnaest dana a tamo bednik 350 dana u godini.
Bila je ovo iskrena ispovest Radeta Ž. Penzionera i okoline Petrovca na Mlavi.
Da, gospodin je u pravu. To su gastarbajteri starog kova koji su u inostranstvo otišli još šezdesetih godina prošlog veka i početkom sedamdesetih. Otišli su nepismeni, totalno siromašni, bez ikakvih normalnih uslova za život u svojoj rodnoj Srbiji. Zašto?!? Zato što je u ovoj **be*** državi bilo toliko ratova, smrti i razaranja, koje je samo srpski seljak MORAO podneti, ZATO. Gradjani su ipak bili poštedjeni, izvlačili su se od ratova kao što se to dešavalo i u poslednjim ratovima devedesetih.
Pored toga, seljaci, osiromašeni, bedni, njihovi roditelji nisu imali novca da im obezbede bilo kakvo školovanje, kao što je imao dotični gospodin imao koji se ovde vidim javio za „reč“. Verujem da dotičnom gospodinu nisu svi pobijeni u Mathauzenu i sl. logorima … itd i td. Samim tim, izmučeni od ratova, bez nekih NORMALNIH materijalnih sredstava koje niko nije mogao da stvori, jer bez mogućnosti da se zaposle bilo gde u Srbiji pored dotičnih „gospodina“ iz priče, logično da su trbuhom za kruhom morali da ostave svoje ognjište, roditelje, rodbinu i otisnu se u „beli svet“ gde su mogli GLE ČUDA da nešto i zarade od SVOG MUKOTRPNOG RADA! ČUDA LI VELIKOGA, zar ne?!?
Istina jeste, da, bez nekog većeg obrazovanja, nisu ni znali kako da se ophode prema svojoj zaradi, OSIM da je ostave u Srbiji, srpskim političarima (koji su im btw. pokrali svu deviznu štednju – setimo se toga da se ne zaboravi) i naravno svom rodnom selu i želji da pokažu da više nisu sirotinja.
Da li je to bilo pogrešno?
Naravno da jeste ako se gleda sa današnjeg stanovišta. Veoma pogrešno, ALI. Još jednom – ALI!!! Nekada su ti isti gastarbajteri verovali u JUGOSLAVIJU i Srbendiju, nisu ni sumnjali da će im neki socijalisti pokrasti 20 milijardi maraka devizne štednje i stvoriti bogate srpske tajkune koji DANAS vladaju Srbijom GASTARBAJTERSKIM PARAMA!!!
Da tačno je, dok su oni štedeli i sral* u zajedničkom WC-u na kraju hodnika, neko je u Srbiji njihovim parama stvarao imperiju. HVALA SRPSKIM BANKAMA I SRPSKIM POLITIČARIMA! Naročito Slobodanu Miloševiću i njegovoj partiji SPS.
Verujem da se neko još pita zašto više niko nema poverenja u banke?!?
Nadam se da ni jedan srpski gastarbajter više neće ponoviti istu grešku i svoj novac ostavljati Srbiji!!!!!!
Eh da, priča ima i nekih neistina. Takav sloj gastarbajtera koji žive u bednim stanovima zarad uštede svake marke i šilinga (danas evra), nikada ne ide na skupa letovanja, banje i sl. odmarališta, takvi gastarbajteri svoj odmor koriste da bi u Srbiji zidali i gradili u svojim dvorištima i time (na svu nesreću) sredjivali svoje domaćinstvo za dostojanstven život kada ih zadesi starost i penzija. Nesreća je u tome da istu ne mogu preživeti u blagostanju u svojim skupocenim i mukotrpno izgradjenim domovbima, jer, srrbija ne može da im pruži adevatno lečenje i medicinsku negu. Zato se većina njih odluči da se nikada i ne vrati i tamo i završavaju svoje živote. OPET velika greška … Na žalost, njihova jedina greška je u tome što su gajili patriotska osećanja prema svojoj državi, svom mestu, grobovima predaka, inače, trebali su da napuste srbendiju prvog dana kada su prešli njenu granicu i onda se ne bi ni pojavio neki srpski PENZOS koji bi ih optuživao da tamo žive bedno već bi ima zavideo do smrti!
To na svu sreću nije lepo objasnio dotični penzioner, sada slobodno mogu reći IDIOT.
Jer, na takva letovanja danas ide samo treća generacija gastarbajtera, koja verujte na reč, žive u luksuznim stanovima na tom trulom zapadu, i Srbiji teško da ostavljaju koji EVRO. Tako i treba naravno.
Ja se danas iskreno nadam da će nove generacije gastarbajtera imati kvalitetne stanove i živeti tamo kvalitetnim životom kao što i žive, i da u Srbiji više NE OSTAVE NI JEDAN JEDINI EURO CENT. Naravno, ne treba ni poštovati srbiju koja tebe ne poštuje, neka u srbiji žive takvi penzioneri koji školuju svoju decu na fakultetima da rade za minimalnu zaradu, neka glasaju na izborima za diktatore i neka žive srećno ako im to godi.
Skoro nisam čitao veće lupetanje gluposti.
Čuj, štede struju a radi im prazan zamrzivač.
I kakve veze ima jedno sa drugim, „idu u najskuplja letovališta“ a deda je bio srećan u životu i odškolovao decu?
I zašto moraju da kreče stan i imaju nov nameštaj? Da bi dedu ubedili da imaju novac?
I na kraju šta njemu smeta kako oni žive u inostranstvu a kakve su im kuće u rodnom kraju. Kao minimum to dokazuje da imaju pare da sagrade nove kuće i napune novim nameštajem (znači mogli su to i u inostranstvu umesto u rodnom kraju) za razliku od njega koji ni kod sebe to ne je uspeo. Uostalom te njihove kuće i nameštaj su nahranile neke gradjevince i trgovce (i njihove porodice) nameštajem u Srbiji.