Jovana V. Milić: Iz Petrovca na Mlavi sa prestižnog švajcarskog instituta dobitnica nagrade Zeleni talenti

Jovana V. Milić, iz Petrovca na Mlavi, jedna je od 25 mladih istraživača u svetu koji su izabrani na takmičenju Zeleni talenti (Green talents) nemačkog Ministarstva obrazovanja i istraživanja, zbog svog doprinosa održivom razvoju. Nagradu je dobila zbog svog rada na inovativnim solarnim materijalima, ali ne u Srbiji, jer je trenutno vođa istraživačke grupe na Adolphe Merkle Institutu, na švajcarskom Univerzitetu Fribourg.

U intervjuu za Balkan Green Energy News dr Jovana V. Milić govori o svom pionirskom radu na hibridnim organsko-neorganskim fotonaponskim materijalima, putu od Petrovca na Mlavi do vrhunskih instituta u Švajcarskoj, kao i kakvu dobrobit solarna energija može da donese čovečanstvu.

Na pitanja koliko joj znači nagrada nemačkog ministarstva koja se dodeljuje već 11 godina, i dosad je među laureatima bila samo još jedna osoba iz Srbije, Jovana kaže da se nagrada dodeljuje mladim istraživačima širom sveta zbog visokog potencijala i inovativnog doprinosa održivom razvoju.

“Značajna je jer priznaje moja istraživanja u obnovljivoj energiji, kao i naučno-istraživačke aktivnosti, čime pruža mogućnost za dalji razvoj i širi uticaj, istovremeno doprinoseći dugoročnoj održivosti na globalnom nivou”, kaže Jovana.

Od požarevačke gimnazije do rada na prestižnom institutu u Švajcarskoj

Osnovnu školu završila je u Petrovcu na Mlavi, u požarevačkoj gimnaziji bila je đak generacije, a na Hemijskom fakultetu u Beogradu student generacije (Biografija). Tokom studija, učestvovala je u nekoliko istraživačkih projekata, između ostalog i na univerzitetu u Hjustonu.

Kao učesnik programa Istraživačke stanice Petnica, uvidela je, kako kaže, da su njena naučna interesovanja interdisciplinarna, naročito u domenu fizičke hemije.

Rad sa pionirima nove generacije solarnih ćelija

Master i doktorske studije završila je na univerzitetu ETH u Cirihu, a posle odbrane doktorata 2017, imala je priliku da održi predavanje o svom radu na konferenciji posvećenoj dobitnicima Nobelove nagrade za hemiju u Groningenu na temu “molekulskih mašina”.

Postdoktorsko istraživanje nastavila je na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju u Lozani (Swiss Federal Institute of Technology in Lausanne – EPFL) u grupi pionira nove generacije solarnih ćelija, koju vodi profesor Michael Graetzel.

“Tokom tri godine rada, doprinela sam razvoju novih hibridnih materijala za solarne ćelije”, kaže Jovana, koja je i dalje mentor studentima na EPFL-u. Njen uspeh nagrađen je prestižnim priznanjima, kao što su nagrada za “LidereBudućnosti” (CAS Future Leaders 2019) i odabrani element (Db) na Periodnom sistemu mladih hemičara (Periodic Table of Younger Chemists) Internacionalne unije za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC).

Od septembra 2020. je vođa istraživačke grupe sa fokusom na inovativne supramolekulske materijale za proizvodnju energije i održivi razvoj, na Adolphe Merkle Institutu, koji je istraživački centar specijalizovan u domenu nanotehnologija, naročito materijala inspirisanih prirodom.

Takođe je i delegat Švajcarske i vođa tima u Evropskoj mreži mladih hemičara (European Young Chemists’ Network), kao i aktivni član Internacionalne mreže mladih hemičara (International Younger Chemists Network) posvećene inicijativama koje pružaju podršku mladim naučnicima širom sveta, kao što je projekat ChemVoices.

Njena kratka biografija sa više informacija je nedavno objavljenja u ACS Energy Letters “Women Scientists at the Forefront of Energy Research”.

Poboljšanje performansi hibridnih fotonaponskih materijala

Nova klasa hibridnih organsko-neorganskih fotonaponskih materijala pojavila se protekle decenije kao jedna od vodećih tehnologija u fotovoltaici sa izvanrednim performansama. Međutim, kako kaže Jovana, ovi materijali pokazuju nestabilnost tokom rada u zavisnosti od uslova u okruženju (vazduh, vlaga, napon, svetlost), što onemogućava njihovu praktičnu primenu.

“Moje istraživanje doprinosi rešavanju izazova povezanih sa njihovom nestabilnošću korišćenjem jedinstvenog supramolekularnog pristupa koji oponaša neke od postupaka za kontrolu funkcija materijala u prirodi”, ističe Jovana.

Ovaj svestrani pristup može da poboljša stabilnost bez ugrožavanja fotonaponskih performansi, zbog čega predstavlja važan korak ka održivim tehnologijama zasnovanim na hibridnim materijalima (hybrid perovskites), kao i drugim nanotehnologijama.

Nagrada pruža jedinstvenu priliku da razmenim znanje i iskustvo sa istaknutim stručnjacima u Nemačkoj i drugim zemljama

Zahvalna sam na nagradi koja pruža jedinstvenu priliku da razmenim znanje i iskustvo sa istaknutim stručnjacima u Nemačkoj i drugim zemljama. Očekujem da će ovaj program ponuditi širu perspektivu u naporima za održivost, istovremeno jačajući interdisciplinarnu saradnju globalne zajednice mladih talenata, stručnjaka i uticajnih ličnosti. Sve ovo pruža više nade u održivu budućnost kojoj svim snagama želim da doprinesem!

Jovana kaže da solarna energija ima potencijal da transformiše život ljudi širom sveta pružajući izuzetno pristupačan i obnovljiv izvor energije. Fotonaponske tehnologije time doprinose suzbijanju upotrebe fosilnih goriva koja su duboko uticala na klimatske promene.

“U tom cilju, ubrzanje razvoja ka isplativijim i svestranijim fotonaponskim tehnologijama, kao i njihova integracija u različite aspekte našeg društva – od solarnih ćelija na krovovima zgrada i pametnih prozora do uređaja koji se samostalno napajaju – može biti prava transformacija”, ističe Jovana.

Međutim, dodaje, potrebno je više inovacija kako bi ove tehnologije postale zaista održive i dobro integrisane u naše društvo.

To uključuje interdisciplinarnu saradnju u oblastima hemije, fizike, inžinjerskih i nauka o materijalima, što je u osnovi mojih naučnih interesovanja, i pruža dodatnu motivaciju, ističe ona.