Posle uvodjenja neustavnog vanrednog stanja od strane svaznajućeg i svemogućeg kršitelja svih mogućih zakona Republike Srbije, Aleksandra Vučića, pa i najvišeg pravnog akta, Ustava ove zemlje, mnoga starija lica dovedena su u nezavidan položaj jer je kasnijim nezakonitim uredbama, između ostalog, osobama starijim od 65 godina u naseljima sa preko 5 000 stanovnika, a starijim od 70 godina u naseljima ispod 5 000 stanovnika, u potpunosti zabranjeno kretanje.
Izuzetak je tri sata u jutarnjim časovima vikendom kada ova lica mogu ići u kupovinu. Medjutim, aktivni život je nešto sasvim drugo i ne može se svesti na tri sata nedeljno. Medju starijom populacijom je dosta bolesnih osoba kojima je često u kratkom roku potreban odredjeni lek, treba podići penziju, platiti račune, često se pri kupovini nešto i zaboravi, a priznaćemo svi, nije lako u petak jesti hleb kupljen prošle subote.
Petrovački kraj je poznat po tome da se mladja populacija uglavnom nalazi na radu u inostranstvu dok su stariji ostali u Petrovcu i okolini kako kažu „da čuvaju kuće“. Jedino nije jasno za koga ih čuvaju jer je mala verovatnoća da će se ozbiljniji povratak mladjih generacija ikada dogoditi. Pandemija će proći, sve je to privremeno, a stariji će se i dalje snalaziti kako znaju i umeju dok će mladi po belom svetu raditi za svakako mnogo bolje plate nego u Vučićevoj Srbiji, u tzv. „zlatnom dobu“ kako je bestidno više puta nazivao stanje u Srbiji.
Uvodjenjem stalnog ograničenja kretanja osobama u poznim godinama Vučić je, bez ikakve sumnje, veoma ugrozio ovu populaciju. Sela u opštini Petrovac na Mlavi su uglavnom veoma razuđena, ima tu i dosta velikih sela sa sve manje stanovnika, a samim tim i dosta samih starijih lica koja su ili daleko od prvih komšija ili jednostavno iz nekih drugih razloga nema ko da ih umesto njih samih snabdeva osnovnim životnim namirniama ili da im učini neku drugu neophodnu uslugu.
Poseban problem čine porodice gde su svi članovi nezaposleni i koje su se izdržavale na taj način što je makar muška glava porodice nadničila kako bi se porodica prehranila.
Sada je Vučićevom uredbom i ovim licima kretanje ograničeno do 17 h popodne pa je sve praktično stalo i na ovom planu jer ukoliko je mesto rada daleko, retko kome se isplati da u nadnicu putuje kako bi radio samo nekoliko sati. Tako su i ove porodice dovedene do ivice opstanka, kao i one u kojima su članovi ostali bez posla zbog vanrednog stanja.
Vučić je verovatno planirao da uvodjenjem vanrednog stanja ojača svoju poziciju tako što bi stranački poletarci i botovi prosto pojurili u volontere pa na vrata pomenutih osoba sa paketima hrane, a i trčali u kupovine i po penzije penzionera čime bi se srpski vlastodržac posle ukidanja vanrednog stanja na izborima učvrstio na vlasti.
Plan je bio da botovi „volonteri“ u budućoj predizbornoj kampanji opet odu na vrata tih istih i kažu im „to sam ja, onaj koji vam je donosio hranu, hajde sada da glasate za Vučića“.
Aktuelizujući i ponovo otrcanu Dinkićevu priču o davanju 1000 evra građanima tj. nudeći po ukidanju vanrednog stanja 100 evra svakom punoletnom stanovniku, Vučić je mislio da je čitavu priču zaokružio i da će deljenjem tog novca praktično legalizovati buduću kupovinu glasova. Medjutim, problemi su se pojavili na samom startu. Prijavljivanje volontera iz korpusa botova i stranačkih SNS ulizica ne ide po predvidjenom planu. Oni koji su dobili posao preko stranke više nemaju motiva za tako nešto pa beže glavom bez obzira, a oni koji nisu, takvi su već odavno izgubili veru da će se to ikada i desiti, pa je njihov motiv još manji. Sve se svelo na prisilno „mobilisanje“ zaposlenih u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima gde nema samo SNS igrača već je sitacija šarenolika i komplikovana pa SNS tu malo dobija, a još manje ugroženi gradjani.
Na sreću, nezainteresoanost SNS botova za svoje starije sugradjane kompenzuju, kao i uvek u teškim situacijama, humani ljudi koji bez ikakve lične koristi pomažu onima kojima je pomoć zaista potrebna.
Mnogo je takvih u Petrovcu na Mlavi i okolini od uvodjenja vanrednog stanja ali se kao upečatljiv primer nesebičnog davanja sebe iskristalizovao lik poznatog Popovčanina Joce zvanog Girica, pijačnog prodavca koji već godinama na taj način poštenim radom prehranjuje svoju porodicu. Videvši da je ograničenjem kretanja starijim osobama jednostavno ugroženo njihovo bivstvovanje, Joca se dao u akciju i počeo da obilazi svoje starije i siromašnije meštane idući umesto njih u kupovinu i završavajući im mnoge druge poslove.
U saradnji sa ugostiteljskom firmom Nenada Neleta Ilića „Ilić SN“ koji priprema besplatne obroke ugroženima, popularni Girica već duže vreme raznosi i pomenute obroke svom narodu. Kako saznajemo, nadležni u opštini Petrovac na Mlavi su zaista iz budžeta nekoliko puta novčano pomogli Joci za benzin koji troši ali su mu mnogo više pomogli obični, humani ljudi, kakve ova zemlja uvek iznedri kada je teško. Bilo kako bilo, ova Jocina akcija se vremenom iskristalisala u do sada najorganizovaniju, mnogo bolje organizovanu od bilo koje akcije zvaničnih službi opštine.
Da ne zaboravimo da je ovo ipak Srbija, da zlobnika uvek ima, treba reći da su se svakako pojavili i zli jezici opanjkavajući Jocinu akciju ali i samog Jocu gnusnim lažima. Na sreću, retko ko se na to osvrnuo obzirom da narod ovu porodicu poznaje kao poštenu i radnu od vajkada.
PT INFO iz pouzdanih izvora saznaje da se organizovanošću u pomoći starim i ugoženim licima može podičiti i petrovački Crveni krst sa predsednikom Momom i službenicom Violetom čiji volonteri koje predvodi poznati petrovački karatista Nikola Miletić, poznatiji kao Mićko, svakog dana obilaze stara i siromašna lica. Petrovčani ove momke gotovo svakog trenutka u crvenim prslucima mogu videti na bilo kom mestu kako pomažu svojim građanima.
Stvar je ustvari prostija nego što se misli. Kada neko nešto radi iz srca kao Joca, Mićko i ostali iskreni volonteri, onda je on u tome mnogo uspešniji nego onaj koji to radi pod prisilom. Da li je poredjenje botova sa pomenutim ljudima uopšte i moguće? Mi mislimo da nije. A vi?
