Praksa „spontanih“ okupljanja radi davanja podrške i „dokazivanja“ nevinosti sve više uzima maha, a poslednji slučaj okupljanja u Brusu u odbranu Milutina Jeličića Jutke. Dok se njemu sudi za seksualno uznemiravanje, učesnice skupa podrške već na prvu loptu deluju kao žrtve, ovoga puta ekonomskog, nasilja.
O tome svedoči izjava jedne od učesnica za N1: „Rekli su mi (da dođemo ovde). Naš šef javno-komunalnog preduzeća, ovde je i direktor naš. (Rekli su) da dođemo na ovaj skup danas da podržimo našeg predsednika opštine, što zarađujemo koru ‘leba i parče ‘leba i naš život. Šta da ti kažem dalje, mora se radi. Jeste hladno, ali mora se izdrži“.
Zbog kore i parčeta ‘leba, učesnice i učesnici „skupa podrške“ primorani su da, bez obzira na vlastita ubeđenja i stavove, dođu na skup podrške predsedniku opštine, da budu viđeni, da podnesu i tu sramotu.
Dovoljno obespravljeni i osiromašeni da odbijanje nije opcija, učesnici skupa iskazivanja ljubavi lokalnom kabadahiji ni ne postavljaju pitanje njegove odgovornosti, prava i pravde.
Pravda je svedena na logiku gomile, kao da se činjenice „dokazuju“ aklamacijom i da će 1.000 ili 100.000 ljudi koji izvikuju laž to pretvoriti u istinu.
„Spontano“ organizovanje ovakvog skupa ne govori u prilog tome da Jeličić ima podršku među građanima. Upravo suprotno. To je svedočanstvo njegovog nasilničkog karaktera i dokaz neiskrenosti njegove ostavke. Najavljujući je, on bez trunke pokajanja i reči izvinjenja žrtvama u prvi plan stavlja sebe, partiju kojoj pripada i predsednika navodeći da je napad na njega, napad na Aleksandra Vučića.
Skup „podrške“ zapravo je svedočanstvo o beznađu i o krizi u sistemu vrednosti. Jer kako je moguće da se podrška uskraćuje žrtvama koje su ostavljene da se same bore sa sistemom u kome nasilnik vuče sve konce, a njihov glas se čuje samo zahvaljujući podršci neucenjenog dela društva, a daje nasilnicima koji time uveliko zloupotrebljavaju svoj položaj.
Kako je moguće da je građanima Brusa normalno da podržavaju predsednika opštine nakon njegove iznuđene ostavke?
Strah za egzistenciju, ubio je želju za slobodom i promenio sistem vrednosti. U društvu koje po tvrdnjama zvaničnika beleži uspehe i napretke na svakom polju, vrednosti su toliko poremećene, a građani toliko obespravljeni da svoje dostojanstvo prodaju za koru ‘leba koju moraju da zarađuju davanjem podrške kabadahiji.
Izvor: Insajder
