POŽAREVAC, ŽAGUBICA, PETROVAC, MAJDANPEK – Iako Mlavu više ne zagađuju fabrike koje su prestale da rade, ova reka je čista samo u gornjem toku, jer kako se bliži Petrovcu, sve više je zagađuju deponije, izlivanja iz kanalizacija, farmi, staja, ali i pesticidi koje poljoprivrednici prosipaju u vodu perući mašine posle radova. Slično je i sa Pekom, rekom koju ne ugrožava industrija, ali je umesto ukrasa istočne Srbije, pretvoren u deponiju punu otpadnih voda i raznog smeća.
Mlava je najčistija u opštini Žagubica, jer je u gornjem toku više ne zagađuje nijedan industrijski pogon. Zahvaljujući javnim radovima u ovoj opštini, očišćene su i njene obale, ali zagađenje ne prestaje. U Žagubici nema kanalizacije i voda iz septičkih jama uliva se u reku. Mihajlo Radovanović, ne tako davno strasni ribolovac, kaže da je Mlava bila puna potočne pastrmke, a sada je ta riba nestala.
Za to je kriva bila Fabrika odlivaka koja je otpadne vode ispuštala u reku. Pastrmka u takvoj vodi nije se razmnožavala i sada, iako fabrika ne radi, nje nema. Tome doprinose i nesavesni stanovnici koji dovoze čitave traktorske prikolice pune raznog otpada i iskipuju ga u vodu. Ljudi neće da se zameraju i retko to prijavljuju inspekciji – kaže Radovanović.
I pored toga, u gornjem toku Mlava je čista i njena voda pripada prvoj kategoriji. Nizvodno ona se sve više zagađuje, a to čine uglavnom individualna domaćinstva koja ispuštaju u reku otpad iz septičkih jama i staja. U reci se čak mogu videti kako plivaju i uginule domaće životinje. U Petrovac ova reka stiže sa vodom druge kategorije i tek tu počinje njeno veće zagađenje.
Kožara, koja je bila glavni zagađivač, više ne radi. Ne radi ni Fabrika nameštaja, a sa malim kapacitetima radi „Mlavaplastika“, tako da su najveći zagađivači farma svinja i gradska kanalizacija koja se bez prečišćavanja uliva u Mlavu. To znači da sve otpadne vode iz bolnice, klanice i iz stambenih zgrada preko kanalizacije direktno idu u reku bez prečišćavanja. Nisu retke pojave da se nizvodno od Petrovca u vodu bacaju čitave traktorske prikolice sa raznovrsnim smećem.
Saša Novaković, ribolovac iz Petrovca, kaže da riba koja se ulovi na mestima gde se kanalizacija i otpadne vode ulivaju u Mlavu nije za upotrebu.
Ta riba, kada se skuva ili isprži, tako smrdi da uopšte nije za jelo. Zbog toga ribolovci izbegavaju da pecaju na tim mestima – priča Saša.
Meštani Malog Laola i Leskovca imaju praksu da u proleće i leti, kada se u polju prska, traktore, cisterne i prskalice peru u Mlavi i sav otrov ide u vodu. Naše kazne su male i mislim da bi veća ovlašćenja trebalo dati opštinskim ekološkim inspektorima. Kazne koje izriču republički ekološki inspektori kreću se od 300.000 do milion dinara.
