Decenijama ljudi iz Opštine Petrovac na Mlavi odlaze preko granice trbuhom za kruhom. Često ne ode samo jedan član iz kuće,već cele porodice od četiri ili više članova. Odavno smo upoznati sa činjenicom da srpska sela izumiru,a mnoga su već i zamrla.Svi oni koji odu iza sebe ostavljaju rodni grad ili selo sa porodičnim kućama,a neretko i zemljišta sa poljoprivrednim imanjima. Neki od njih provedu životni vek maštajući o tome da se jednom makar u penziji vrate svojim kućama.
Ovo je priča o čoveku koji ima austrijske papire tj. vizu ali ipak je izabrao život u svom rodnom selu. Njemu je milije da bude svoj na svome kao poljoprivrednik ,nego da se u tuđini bori za svoje parče neba.
Đorđe Pajkić (2001) je iz sela Ždrela u Opštini Petrovac na Mlavi. On je iako su njegovi roditelji,brat i snaja u inostranstvu,ostao na svom posedu da gaji ovce i proizvodi sir.
Pt-info je posetio ovog mladog,ambicioznog i vrednog momka kako bi smo sa vama podelili priču koja zrači verom u bolje sutra.
Đorđe je oduvek imao ovce kako kaže,ali se od 2017. godine aktivno bavi njihovim uzgojem i proizvodnjom sira. Da ovaj mladi dečko od samo 19 godina tačno zna kako se treba baviti ovim poslovima govore činjenice da je više puta nagrađivan na “Bačijadi” za najmlađeg izlagača. Takođe nagradu je odnela i jedna ovca koju je Đorđe odnegovao. Ona je nagrađena za izgled,težinu i količinu mleka koju daje.
Mi smo zamolili Đorđa da nam u kratkim crtama opiše jedan svoj radni dan.
Dan ovog vrednog momka počinje u pola 6 ujutru. Prvo što mora da uradi jeste da namiri krave. Nahrani ih i da im vode,očisti ispod njih.Zatim se tele pušta kod krave kako bi sisalo. Nakon toga ovaj mladić muze ovce i koze,zatim ih vodi na ispašu na jedan od pregršt pašnjaka ovog lepo sela koje se nalazi možemo reći na vratima Homolja. Đorđe se tamo zadrži po 3 sata,kako ujutru tako i uveče. U međuvremenu Đorđe ide na njivu kako bi spremio hranu za stoku koja je neophodna tokom zime. Zatim opet ispaša od 3 sata,pa namirivanje krava,puštanje teleta… Njegov radni dan završava se oko 22h .
Ovaj posao nije ni malo lak,ali je Đorđe srećan što je ostao u svom selu i što neguje duh najstarijeh poslova svog naroda. On kaže da u inostranstvo nema namere da se seli,da je zadovoljan životom u Srbiji i apeluje na mlade da ostaju u Srbiji jer nigde nije bolje nego u svojoj otadzbini.
Izvor života je na selu. Đorđe i njemu slični ljudi nedozvoljavaju da sela zamru,svesni vrednosti poljoprivrede,zemljoradnje i stočarstva.
