Nakon što je izgrađena i puštena u rad ,,mala” hidroelektrana u Krepoljinu na reci Mlavi se svake godine dešavaju sve češći i ozbiljniji ekološki problemi. U reci gotovo da više nema života, a nakon ispuštanja akumulacije MHE Krepoljin desio se konačni pomor živog sveta.
Na fotografijama i linkovima u nastavku teksta možete videti snimke mrtvih riba kao i odgovor na pitanje- Šta je uzrok ovog ekocida?
Ono što se dešava na Mlavi dovodi u opasnost stanovnike celog Braničevskog okruga. Ovde govorimo o nekim od najlepših predela naše zemlje- Homoljskim planinama, Petrovcu na Mlavi, Stigu, požarevačkom kraju sve do Kostolca i Dunava.
Upravo od Mlave, koja je najveća reka u ovom kraju, zavisi opstanak čitavog živog sveta kao i budućnost lokalnog stanovništva koje se pretežno bavi poljoprivredom. Samo stiška ravnica ima kapacitet da proizvode količinu pšenice i suncokreta dovoljnu da celu Srbiju snabdeva hranom. Bez ove reke meštanima će biti onemogućeno da se bave poljoprivredom. Samim tim će ono malo preostalog stanovništva koje nije otišlo u inostranstvo biti primorano da napusti svoja ognjišta!
Ovde se više ne radi o nestajanju reke i prirode, već o opstanku naroda na čitavom ovom području.
Pored toga što je ugrožena reka, živi svet skoro da je potpuno istrebljen.
Fotografije od pre nekoliko dana:
ŠTA JE UZROK OVOG EKOCIDA?
Ovo se dogodilo neposredno nakon ispuštanja akumulacije MHE Krepoljin.
Poznato je da u akumulaciji planinske reke dolazi do stvaranja metana i drugih materija štetnih po živi svet.
Eutrifikacija nastaje tako što se akumulacija brzo zagreje jer je u pitanju mala količina vode. Kiseonik ispari i krenu anaerobni procesi i voda postaje mrtva. Obično se vide mehuri metana koji izbija iz vode i barske alge koje bujaju.
MHE grade pod izgovorom da treba smanjiti emisiju ugljen-dioksida. Tu emisiju nisu smanjili ali su zato izazvali emisiju metana koji ima potentnost za efekat staklene bašte preko sedamdeset puta veću od one koju izaziva ugljen-dioksid. Pritom su uništili naše najčistije vode i ostavili stanovništvo i stoku bez pijaće vode.
I nagle promene rečnog toka izaizvaju potpuni poremećaj ekosistema. Dolazi do nagomilavanja algi, što dovodi do izumiranja beskičmenjaka i smanjene razgradnje organske materije u vodi.
Takođe gomilanje mulja te akumulacije pretvara u nevidljive deponije pokrivene vodom koje mogu biti opasne za okolno stanovništvo i za reke u koje dospeva.
Oni koji su imali prilike da posete Ribarsku klisuru, gde se nalazi MHE Krepoljin mogli su da primete kako izgleda takozvana ,,riblja staza” na ovoj centrali.
Podsetimo se da je Mlava do skoro bila stanište brojnih strogo zaštićenih vrsta koje potpuno nestaju usled uništavanja reke.
ŠTA KAŽE ZAKON?
Ovakvim postupanjem krše se gotovo sve zabrane i propisi zakona o vodama Republike Srbije.
Inspekcija je dužna da obavi svoj posao, međutim meštani su i ranije kontaktirali inspekciju koja je izlazila na teren što naravno nije urodilo plodom. Nastavljeno je sa još žustrijim kasapljenjem reke.
MHE Krepoljin radi bez studije o bezbednosti i uticaju na životnu sredinu.
Republika Srbija je potpisnik brojnih međunarodnih konvencija koje garantuju zaštitu prirode i lokalnog stanovništva. Međutim kada je u pitanju zaštita životne sredine zakon je poslednje što se primenjuje, posebno u opštini Žagubica gde je planirano još 6 hidrocentrala!
Ipak, ljudi su čuli za dešavanja na Mlavi i aktivisti pozivaju meštane ovog kraja da se u što većem broju organizuju i stanu u odbranu Mlave.
Gradnja novih hidrocentrala svakako ne dolazi u obzir. Oni sada zahtevaju rušenje postojeće MHE u Krepoljinu kao i da oni koji su odgovorni za dosadašnji ekocid krivično odgovaraju.
U opasnosti su ne samo reke, već i ljudi, Homoljske planine, šume i strogo zaštićene biljne i životinjske vrste.
