U poslednja 24 sata od gladi je preminulo 8 hiljada dece osnovnoškolske dobi, ova tragična brojka gotovo je dva puta veća od broja stradalih od koronavirusa u celokupnom vremenskom razdoblju od njegove pojave pa do danas u svetu.
Zašto nas ovi životi ne diraju kao oni dotaknuti virusom da bi postali glavna tema naših razgovora, saosećanja i brige? Je li stvar u tome što ovo nije virus gladi pa se ne bojimo zaraze, dakle ne tiče se nas osobno? Ili je možda pitanje udaljenosti – to je negde drugde i događa se drugima, no to bi svakako utišalo medije i strah od virusa koji je pretio iz daleke Kine.
Možda smo navikli na glad, beskućništvo i siromahe kao na stare vesti? Možda se pak na ovim prostorima u vremenu izobilja, pretilosti i poremećaja u prehrani više ne bojimo gladi pa se teško uopšte poistovetiti s gladnima stoga će nas pre privući strah od pretilosti do te mere da ćemo s većom empatijom pratiti reality emisije o borbi s kilogramima?
U našim domovima u našoj blizini svakodnevno umiru deca i to ne od misterioznih virusa nego od najsirovije – glad.
